коментар – Непријатељи аутора Псалма 10 падају назад кад брани Бога упркос томе што су жестоки непријатељи и утонули у врхунске тврђаве.
Псалам 10 завршен
[1] Водитељу хора. Тихо. Псалм. Ди Давиде.
[2] Славит ћу Господа свим срцем и најавити сва ваша чудеса.
[3] Радујем се теби и уздишући, пјевам химне твојем имену, О Највиши.
[4] Док се моји непријатељи повлаче, посрћу и пропадају пред вама,
[5] зато што сте подржали моје право и мој случај; седите на престолу само судите.
[6] Претили сте народима, истријебили сте зле, њихово је име заувијек избрисано.
[7] Тврђаве непријатеља су заувек уништене, сећање на градове које сте уништили је нестало.
[8] Али Господ сједи заувек; на пресуду подиже свој трон:
[9] он ће судити свету правдом, правдом ће одлучивати о узроцима народа.
[10] Господ ће бити уточиште за потлачене, у временима невоље, сигурно уточиште.
Препоручена читања- Псалам 76: комплетан, коментар
- Псалам 62: комплетан, коментар
- Псалам 102: комплетан, коментар
- Псалам 6: комплетан, коментар
- Псалам 20: комплетан, коментар
[11] Нека вам се верују сви који познају ваше име, да не напустите оне који вас траже, Господе.
[12] Певајте химне Господу, који пребива на Сиону, приповеда своја дела међу народима.
[13] Осветљавање крви, подсећа се, не заборавља вапај невољника.
[14] Помири се са мном, Господе, види моју беду, дело мојих непријатеља, ти који ме одвајаш с прага смрти,
[15] како бих вам навијестио похвале, узвисите се за ваше спасење на вратима града Сиона.
[16] Људи потону у јаму коју су ископали, нога им се заплела у мрежу коју су нагињали.
[17] Господ се очитовао, правдао се; зли је пао у мрежу, дело његових руку.
[18] Нека се зли врате у подземље, сви народи који Бога заборављају.
[19] Будући да сиромашни неће бити заборављени, нада обољелих неће бити разочарана.
[20] Устани, Господе, нека човјек не превлада: пре него што ти суде народе.
[21] Испуни их страхом, Господе, дај људима да знају да су смртни.
[22] Зашто, Господе, да ли се држите подаље, у време тјескобе која се кријете?
[23] Несретни подлеже поносу злих и пада у замке које су цртане.
[24] Зли се поноси својим чежњама, мизерни псују, презиру Бога.
[25] Безобразан зли човек презире Господа: "Богу није стало: Бог не постоји"; то је његова мисао.
[26] Његови подвизи увек успевају. Ваше пресуде су за њега превисоке: он презире све своје противнике.
[27] Он мисли: "Никада ме неће потресати, увек ћу живети без несреће."
[28] Уста су му пуна лажи, преваре и обмане, под његовим језиком су безакоње и злоупотреба.
[29] Лежећи иза живице, он убија недужне из скровишта.
[30] Очи су му шпијунирале несрећне, он вреба у сенци као лав у јазбини. Он вреба да зграби сиромаха, он зграби сиромаха повлачећи га у мрежу.
[31] Одједном се наљути на потлачене, несретни падну под његово насиље.
[32] Он мисли: "Бог заборавља, скрива лице, не види више ништа".
[33] Устани, Господине, подигни руку, не заборави сиромасне.
[34] Зашто зли човјек презире Бога и мисли: "Он то неће тражити"?
[35] Ипак видите тјескобу и бол, све што гледате и узимате у своје руке. Сиромашни су вам напуштени, ви сте подршка сирочади. Сломи руку злих и злих.
[36] Казните свој гријех и више га не проналазите.
[37] Господ је краљ заувек, заувек: људи су нестали са његове земље.
[38] Прихваћате, Господе, жељу сиромашних, ојачајте њихова срца, дајте им ухо
[39] правдати сирочад и потлачене; а човек направљен од земље више не инспирише терор.
