Избор венецијанских пословица, изрека и идиома који се највише користе у Венету, укључујући превод на италијански језик, као сведочанство о мудрости његовог народа.
Венецијански идиоми
- Ко плеше ако се клања, показује дупе. (Ко се превише клања, показује стражњицу)
- Кад киши и бацаро је пун и виас пиасса. (Кад пада киша и влада олуја, трг је празан, а кафана је пуна)
- Кашаљ, љубав и панзета, не ако их сакријете на било ком месту ако ако мета. (Кашаљ, љубав и трбух не могу се сакрити нигде)
- Ел умирање је последња грешка коју направи. (Умирање је последња грешка коју направиш)
- Након сластица ако видите недостатке. (После конфета можете видети недостатке)
- Оперити главу дојке ако изгуби лисију и сонс. (Сапун и вода се губе приликом прања магарчеве главе)
- Ле фемене ке: свеци код куће, старији на улици, врагови код куће, на балкону и на вратима, ке газете. (Жене су: свеци у кући, анђели на улици, врагови у кући, сове на балкону и на улазним вратима су трачеви)
- Коме лонци нису имали среће, пада киша на осећај. (Ко нема среће, киши по гузи чак и док сједи)
- Мали мало ако живи и сарађује ако више. (Са мало живите и са ничим не умирете)
- Све док гхе ке пан у самостану, фратри не недостају. (Све док у самостану има хлеба, нема браће)
Препоручена читања- Јеврејске пословице: изреке и идиоми
- Ескимо пословице: изреке и идиоми
- Румунске пословице: изреке и идиоми
- Пословице о срећи: народне изреке
- Калабријске пословице: изреке и идиоми
- Сви они који су полурођени, за тај бусо куе полу-рођени. (Сви полудимо за оном рупом из које смо рођени)
- Гњев инцои ласла пар дмон. (Данашња гнева остави је за сутра)
- Телефакси и полента и месо је поаретског зуба. (Пасуљ и полента месо су сиромашних)
- Све док се „на бела ке варда“, на брута ке ожени. (Док се лепа посматра, ружна се удаје)
- Ла ла Кина увече, а ла матина биси. (Увече пијан, ујутро омамљен)
- Виле губе кавее, а груди их задржавају све. (Млади згодни људи губе косу, а млади ружни то све чувају)
- Басо је 'забрањен, а ел басо ће нестати. (Један пољубац, један чист и пољубац је нестао)
- Жена прави мушкарца. (Жена прави мушкарца)
- Да платим и умрем, увек има времена. (Увек постоји време за плаћање и умирање)
- Ла боца л је мала, али ја сам бона де магнар поља и велада. (Уста су мала, али могу јести поља и одећу)
- Несреће су увек спремне, као по кафанама кафана. (Несреће су увијек спремне, попут столова у кафани)
- Нема тор маи цонсеги да зент андада низ одвод. (Никад не узимајте савете од људи који су отишли у пакао)
- Уз један к и лошу срећу, чак и ако то осећате, пада река. (Кад некога прогони лоша срећа, чак и ако седи, пада му киша)
- Нико не зна за тајну жене, осим ове коју желим и читава заједница. (Тајна жена које нико не зна осим мене, вас и целе општине)
- Ако ме завист плаши, цео свет Сцотариа. (Да је завист грозница, цео свет би изгорео)
- Народ ако маце и краљеви ако абраза. (Људи се убијају и краљеви се загрљају)
- Магна и пиј тај живот је бљесак. (Једите и пијте да живот буде кратак)
- Име и мало деспоиа циесе. (Направите име за себе, а затим уклоните црквице)
- Мона сам ако сам чуо из две ствари: из разговора, када бих требао разговарати и од тесере-а када бих требао разговарати. (Будала се може препознати по две ствари: из говора, када треба да ћути и из ћутања када треба да говори)
- Сцхеи де ла врлина вриједи више. (Данас новац вреди више од врлине)
- Ел цафе л'е бон са три Сс: чује тресење и стругање. (Кафа је добра са три С: седећи, горјети и помицати се)
- Смрт не нестаје од краљева Француске или Шпаније. (Смрт не штеди краљеве Француске или Шпаније)
- Ко је измислио ел вин, се нол ке у Парадисо, ел ке виве. (Ко је изумио вино, ако није на Небу, у близини је)
- Љубав никога не поштује. (Љубав никога не поштује)
- Маи манар тут цуел куе се а; маи цредер тут цуел куе се дис; никад не реци све ко зна. (Никада не једи све што имаш; никада не веруј свему што кажеш; никада не реци све што знаш)
- пословице и к и човекова мудрост. (Пословице су мудрост човека)
- Ел цуор де ле доне ке направљен од диње. (Женска срца се праве у клиновима попут диње)
- Амор ме тера да носим чарапе. (Љубав ме тера да носим дискете)
- Донирајте ако се жалите, дарујте ако дол, дарујте ако је волите, кад вол. (Жена се жали, боли и разболи се када јој се свиђа)
- Ко злоставља звери, злоставља и хришћане. (Ко злоставља животиње, злоставља и хришћане)
- Пецато признаје, половина прашта. (Грех признао, напола опроштено)
- к даје га као талас, користи га или оснива. (Жена је попут таласа, подиже вас или шаље на дно)
- Да зна паметно, летео је паметан и мезо. (Да превариш паметног треба паметно и по)
- Ко живи нада, више срања. (Ко живи у нади, умре у говнима)
- Вал депи а хоур де алегриа куе зхенто де малинцониа. (То је више од једног сата радости него стотине меланхолије)
- Из љубави и укуса су фого де сламе, к и истаа тагиа. (Укус љубави и ватра од сламе су исте величине)
Венецијанске изреке
- Амор сенса баруфа је муфа. (Љубав без свађе прави калуп)
- Има више од луганега. (Има више дана него кобасице)
- Љубав чини да време прође, а време прође и љубав. (Љубав чини време пролази а време чини љубав пролази)
- Без шпијуна, не, ако уграби лопове. (Лопови се не узимају без шпијуна)
- Пошто је ке 'нда соа луна ле стајон но ле ке пи куее де' на волта. (Откад смо отишли на месец, годишња доба више није онаква каква је била)
- Бог лези, али немојте претеривати. (Бог нека, али немојте претеривати)
- Амар е но вегнир ама, ке како да пребациш кулу без срања. (Вољети без љубави је попут брисања гузе без срања)
- Љубав пролази седам зидова. (Љубав пролази кроз седам зидова)
- Растојање је фиола де ла диментицанса. (Удаљеност је ћерка заборава)
- Ко увек пљује мед, са попустом се осећам. (Ко увек пљује мед, тај жуч чува)
- Цуел куе биу бен, ал дорм бен; и цуел куе дормо бен, но л фа пеца; али цуел куе но фа пеца, ал нда парадико: елора беон фин куе црепон. (Они који добро пију, спавају добро; они који спавају добро не чине штету; они који не чине штету одлазе у небо: онда добро пијемо док не умремо)
- Мрзим ке ел марио и вендета ке тако мудрије. (Мржња је муж, а освета његова жена)
- Мало робара ако иде у затвор, пуно робара ако је каријера. (Ако украдете мало идете у затвор, крадете много да бисте направили каријеру)
- Они који одлазе у цео свет виде, а они који остају код куће не верују. (Ко иде по свету, све види, и ко остане код куће, не верује)
- Кад хомо ке процени ел пол да чита и каже да је га суа. (Када је човек цењен, може да се пишки у кревет и каже да се зноио)
- Амор веццио не пропада. (Стара љубав не рђа)
- Будући да троје готових иде заједно, један је жив, један мртав и питурада на вратима. (Три жене се слажу само ако је једна жива, друга је мртва, а трећа је насликана на вратима)
- Здраво десфа босцо и десфа пра ', ако штети и не зна. (Ко руши шуму или травњак, наноси штету себи и не зна за то)
- Коштане речи онзе и цативе понзе. (Добре речи се масти а лоше гадују)
- Далеко је десфар ке туто на Лаорар-у. (Уређивање и поништавање функционише)
- Цо циацоле нот иф 'мпаста фритоле. (Не мешамо палачинке са малим причама)
- Галина вециа воле ун галето зоване. (Стара кокош жели младог курца)
- Без гуенца то је више полента, то је коштана коре кука. (Када нема више поленте, коре су такође добре)
- Понекад 'на бусиа саве'на истина. (Понекад лаж чува истину)
- С брадом сам између бианкуина, аса ла зхемена и трагам ал вин. (Кад бела брада напусти женку и баци се у вино)
- Да бисте знали истину, морате да чујете да раде. (Да бисте знали истину, морате да чујете два лажљивца)
- Од путеи тути беи, од мртвих сви тути свеци. (Од деце све лепо, од мртвих сви свеци)
- Да ли им смета чини их марца да сое. (Две причљиве жене праве тржиште саме)
- Ако су сви бецхи довели шампиона, то сјајно осветљење. (Ако су све рогоње донеле траг са лампом, какво сјајно осветљење)
- Они који се одлуче за венчање не троше. (Ко каже да младенка каже да купује)
- Само једном није добро на небу. (Сами се не осећаш угодно чак ни на небу)
- Ел вин је добре крви. (Вино је добро за крв)
- Можете чути од оних који вас хвале: било ко вас је преварио или ко ће вас преварити. (Пазите на оне који вас хвале: преварили су вас или ће ускоро то учинити)
- Ко тропи ако повуче Индриоа, завршава магарцем у реци. (Они који се повуку предалеко, завршавају натапањем гузице)
- Нос капије, зеноцио омени, је гузица готовог к и увек фреди. (Нос мачака, колено мушкараца, задњица жена је увек хладна)
- У жени симпатија вреди више од лепоте. (У жени је симпатија важнија од лепоте)
- Камени трато и прсти са речју више се не враћају назад. (Камен бачен и изговорена реч не враћа се назад)
- Кога треба сутовати кад пада киша и ке мона се'л ако се креће, ако ћу се померити, ако је мокро ке когион ако се пожали. (Ко је сув кад пада киша, будала је ако се креће, ако се креће и мокри, онда је идиот ако се жали)
- Прво сам се удубио, а после парирао. (Прво моји зуби, а затим моја родбина)
- Ко ако није задовољан искреношћу, изгубиће манего и кош. (Они који нису задовољни само што губе кваку и кошару)
- Амор де фрадеи, амор де цортеи. (Љубав између браће и љубав ножева)
- Различите од експлоатација, од мушкарца који говори сотовосе, од кенте који не пије вино и од жене која није волела ... ел цодессин. (Чувајте се пукотина, човека који тихо говори, људи који не пију вино и жене која не воли ... котехино)
- Оно што ако баците са пите, долази зорно које га размаже рукама. (Ствари које су бачене ногама, долази дан који се скупљају рукама)
- Де Надал хладан кораљ; де вециа хладна хладноћа. (Од Божића огромна хладноћа, од Бефане пукотина)
- Мејо цео и добро урадио ту захвалну инсемиио. (Боље кратко, али здраво од високих и глупих)
- На лава и на суга и без и наизглед гнан допара. (Пран и осушен не чини се ни да се користи)
Венецијанске пословице
- Она то жели, она то проба, удовице га памте. (Девојке то желе, супруге то пробају, удовице га памте)
- Ходати у ветру ако је умор умор. (Увек је тешко ходати низ ветар)
- Де сиури гхе не де три врсте: сиорси, сиорн и сиор мона. (Постоје три врсте господе: господине, господине и господине глупе)
- Морате имати оци анца де дрио. (Морате да имате и очи одострага)
- Истину рећи довољно је којон, али да кажемо бусие гхе вол брицон. (Истина је да је кретен довољан, али да би лаж говорио, потребан је злобан)
- Кашаљ к и бубањ смрти. (Кашаљ је бубањ смрти)
- Пан Падован, Висентино вина, трипе из Тревиса и Венецијана. (Падуански хлеб, вина из Вицензе, тревизонски трипе и Венецијанке)
- Ста мејо на сорке ин боца ал гато, ко на цристиан у ман де н'ават. (Пацов у мачјим устима је бољи од хришћана у рукама адвоката)
- Ово је смештајни објекат за пиазха, али не можете тако брзо да размотрите. (Сви воле да виде пијанца на тргу, али ко није његова породица)
- Кс и виле су је питале: с циацоле сиоријем, са богохуљењима масона и са схеама поарета. (Цркве се раде: са брбљањем богатих, са богохуљењима масона и са новцем сиромашних)
- Свака мена ла цоа, свака мона значи соа. (Сваки пас води свој реп и свака будала жели да каже своје мишљење)
- Прегледи поарета и бала од конзерве могу ствари превидјети. (Новац сиромашних и кугле паса су највидљивије ствари)
- Цо 'л цавело извлачи ел бианцхин, опушта поклон и задржава вино. (Када коса почне да бледи, напустите жену и дајте себи вино)
- Бутар је сродан пијанзару. (Бацање је повезано са плакањем)
- Кад се то срање заглави, или га проклиње или даје. (Кад срање порасте на клупи, ако не смрди, прави штету)
- Ко је испод напа дел Цамин, пуши дим. (Ко испод димњака дише на дим)
- Од жене до молина није велика разлика. (Нема велике разлике између жене и млина)
- Кад гало пјева од Галине, кућа је уништена. (Кад пијетао завија попут кокошке, кућа се уништава)
- Амор ке орбо. (Љубав је слепа)
- Кога треба покрити кад потапша, добро је мато ако се кренем! (Ко је унутра, када пада киша, јако је луд ако се креће)
- Постајете паметни попут гато де приа. (Паметан си као камена мачка)
- Винегиа нема толико гондолера колико грофови и витезови Виценза. (Венеција нема толико кабловских бродова колико Виценза броји и витезови)
- Вал је поставио команду у зхенто. (Онај ко изврши више од стотину који командује вреди више)
- Ко не га ел гато, тај чува; и ко га ел гато, одржава и изненађује. (Ко нема мачку чува мишеве; и ко има мачку, чува мачку и мишеве)
- Жена мора имати четири метра: матрон на улици, скромна у цркви, масер у кући и матрона у кревету. (Жена мора бити висока четири метра: матрона на улици, скромна у цркви, домаћица у кући и матрона у кревету)
- Ако возите такси, а кенте не разумете да јесте на идиоту. (Ако ћутиш, људи не разумеју да си будала)
- Чини се да време ке треба да се маршира, чини се да више не заповеда. (Вријеме је остало нежења да се не дозволи да му се командује)
- Питосто који пердаре на традицији, ке мејо брусаре цоунтри. (Умјесто да изгубите традицију, боље је запалити земљу)
- Љубав која се родила у болести, кад оздрави и нестане. (Љубав која се рађа током болести завршава се излечењем)
- Тони га функционира, син Антонио чини судбину шефицом Антонио и га магна.(Тони је радио, сестра Антонио је зарадила свој новац, а господин Антонио га је појео)
- Свако ко зерца цавало и фемену без мане, никад не може да се ридало у сталу и фемена у лето. (Ко тражи коња и жену без недостатака, никада неће имати коња у штали и жену у кревету)
- Изгледа да зарађује, то је оно што зарађује. (Отац који зарађује, деца која једу)
- Април, не сазнајте; Мај, полако иде; Јуни, кавите ел цодегугно, али не останите заузети, јер туто куее цхе пол цапитар! (Април, не нађите себе; Мајка иде полако; Јуни, скините капут али не обавезујте га због свега што се још може догодити)
- Књиге, готове и каваи не ако их икада позајмите. (Књиге, жене и коњи се никада не позајмљују)
- Са лонцима је ке све прелепо, ако се ожени ке алл сиори, са купинама ке сви свеци. (Кад се роде, сви су лепи, кад се удају, сви су богати, а када умру, сви су свеци)
- Робар а поарето је попут робара у циеси. (Крађа сиромаха је попут крађе из цркве)
- Ксе песо ел тацон дел бусо. (Патцх рупа је гори)
- Даје јој више каприца него ти. (Жена има више набора него коврча)
- Прима де парлар, таси. (Пре него што говорите умукните)
- Донацији се подвргавају четири болести годишње, а свака траје три месеца. (Жена има четири болести годишње и свака траје три месеца)
- Виагиар десцанта. Али ако напустите Мону, вратићете се. (Путовање отвара ум, али ко иде глупо, иде и глупо)
- Даје му к и попут баланзе, која је виси са стране која га највише прима. (Жена је попут ваге, виси са стране где највише прима)
- Ла ленгуа де ле доне ла ке као форбесе, или тагиа или понзе. (Женски језик је попут маказе, или посекотине, или убода)
- То му даје природу к и неприлику. (Жена је неприлична по природи)
- Готово и невоља, никад не престаје. (Жене и невоље никада не пропадају)
- Сузе жене, извор злобе. (Сузе жене, фонтана злобе)
- Готово гхе зна картицу више од ђавола. (Жене знају једног више од ђавола)
