Шта треба видети у Софији, итинереру који укључује главне споменике и знаменитости, укључујући катедралу Александра Невског, цркву Свете Софије и Археолошки музеј.
Туристичке информације
Главни град Бугарске, један од најстаријих у Европи, Софија је смештен у западном делу земље, у широкој долини на надморској висини од 550 метара, у подножју северне падине масива Витосе, који се може приступити и из центра града такође преко жичаре у окрузима Симеоново и Драгалевци.
Основани од стране Трачана са именом Сердица у седмом веку пре нове ере, Софија чува изузетна отоманска и православна верска сведочанства, у историјском центру се лако посећује пешке, већина је места од историјског и уметничког интересовања, док се у предграђу Бојане налази истоимена црква са својим драгоценим фрескама, која се сматра једним од најцеловитијих и савршено очуваних споменика типичних за средњовековну источноевропску уметност.
Будући да се Софија развијала углавном од краја деветнаестог века, општи изглед углавном је модеран, са неким зградама изграђеним по совјетском моделу.
Шта видети
Катедрала Александра Невског, саграђена између 1882. и 1912. године у невизантијском стилу и која припада Бугарској православној патријаршији, посвећена је храбром и светом кнезу Русије, који је живео у тринаестом веку, а коме је посвећен централни олтар.
Друга два олтара унутар катедрале названа су по Светом Борису, кнезу који је донио хришћанство у Бугарску, а други су светима Ћирилу и Методу, проналазачима ћирилице.
Музеј икона, смјештен у крипти, чува више од 300 икона и зидних фрески које приказују развој иконописа.
Око 8 км југозападно од Софије, налази се Бојанска црква, која представља једно од најдрагоценијих богатстава Бугарске.
То је мала средњовековна култна грађевина која је, након што је 38 година била затворена за јавност, обновљена и поново отворена за јавност 2000. године.
Црква Боиана најпознатија је по својим фрескама из тринаестог века, које приказују призоре из Библије и животе светаца.
У прошлости је било 70 џамија у Софији, али је џамија Баниа Басхи једина у функцији.
Препоручена читања- Варна (Бугарска): шта видети
- Бугарска: корисне информације
- Софија (Бугарска): шта видети
Име значи много купалишта, заправо вани су остаци хамама, који је био првобитно турско купатило.
Дизајнирао га је 1576. године Мимар Синан, највећи османски архитекта, а саградио је и султанску Селим џамију у Едирну и Плаву џамију у Истанбулу.
Најлепши део џамије је куполасти плафон, враћен свом оригиналном дизајну после пада комунизма.
Терме ди Софија налазе се испред џамије и изграђене су у периоду од 1911. до 1913. године, у њиховој близини се налазе природни извори топле минералне воде, место где становници обично иду да напуну боце водом, посебно у зимско време.
Име града дугује Цркви Санта Софије, која датира из шестог века и која је саграђена на месту претходних зграда.
Под османском влашћу је претворена у џамију, оригиналне фреске из дванаестог века су уништене и минарет је додат.
Касније је била оштећена земљотресима, а након ослобођења обновљена је 1878. године и обновљена као црква.
Накнадне обнове, које су започеле после 1900. године, вратиле су базилику у своје древне форме.
Ротонда ди Сан Гиоргио најстарија је грађевина, која је подигнута у четвртом веку као римски храм.
Пажљивом рестаурацијом откривена су три слоја изузетних средњовековних фрески које украшавају куполу, скривену жбуком током петсто година османске владавине.
Ротонда ди Сан Гиоргио окружена је ископинама које су откриле неке рушевине Сердице из римског доба.
Централна синагога Софије је највећа сефардска синагога у Европи.
Дизајн аустријског архитекте Грунангер-а, зграда шпанско-маварског стила саграђена је по узору на бечку синагогу, коју су уништили нацисти.
Музеј историје Јевреја, смештен у малој згради која се налази иза Централне синагоге, налази сталну изложбу о историји бугарских Јевреја током страхота Другог светског рата и истребљење шест милиона Јевреја од стране нациста.
У Националној уметничкој галерији, смештеној у згради која је некада била царска резиденција, налази се највећа збирка дела бугарских уметника, као и бројне средњовековне слике.
Национални археолошки музеј заслужује да буде посећен само због посебности зграде у којој се налази, а то је велика камена грађевина из петнаестог века, која се користила као џамија у османско доба.
Већина предмета у музеју је трачког, грчког и римског порекла, а ту је и мозаик извађен са пода цркве Санта Санта.
