коментар – Псалам 78 написан је као изјава да су Самарићани били примаоци, чији је садржај требало да говори да је Бог изабрао племе Јудеје и планину Сион за место свог светилишта, оснажујући краља Давида на целој територији Израел. Циљ кантола је описати онима који дођу касније како су славна и веома моћна дела Господња, јер су били у стању да чине чуда, не заборављајући, међутим, непрекидни гријех људи, а посебно племе Ефраиново, одакле су потомци Самарићани
Псалам 78 довршен
[1] Маскил. Асапх Моји људи, послушајте моје учење, слушајте речи мојих уста.
[2] Отворићу уста у присподобама, евоцираћу аркане античких времена.
[3] Оно што смо чули и знали и рекли су нам наши очеви,
[4] нећемо је сачувати од њихове деце; рећи ћемо будућој генерацији похвале Господа, његове моћи и чуда која је учинио.
[5] Успоставио је сведочанство у Јакову, поставио је закон у Израелу: наредио је нашим очевима да их саопште својој деци,
[6] тако да будућа генерација зна, деца која ће се родити. И они ће се појавити да кажу својој деци
[7] како би се они поуздали у Бога и не би заборавили дела Божја, али држали се његових заповести.
[8] Нека они нису попут својих очева, бунтовна и тврдоглава генерација, генерација несталног срца и Божјег неверног духа.
[9] Ефраимови синови, храбри стријелци, окренули су леђа на дан борбе.
[10] Нису се држали Божјег савеза одбијањем да следе његов закон.
Препоручена читања- Псалам 76: комплетан, коментар
- Псалам 62: комплетан, коментар
- Псалам 102: комплетан, коментар
- Псалам 6: комплетан, коментар
- Псалам 20: комплетан, коментар
[11] Заборавили су његова дела, чуда која им је показао.
[12] Он је чинио чуда пред њиховим очевима, у земљи Египту, на пољима Таниса.
[13] Поделио је море, пустио их да прођу и зауставио воде попут насипа.
[14] Водио их је облаком дању и целу ноћ сјајем ватре.
[15] Разбио је стијене у пустињи и дао им да пију као из великог понора.
[16] Направио је потоке да теку са литице и воде бујицама.
[17] Ипак, наставили су да греше против њега, да се побуне против Свевишњег у пустињи.
[18] У срцима су искушавали Бога, тражећи храну за своје чежње;
[19] мрмљали су против Бога говорећи: "Може ли Бог можда припремити сто у пустињи?"
[20] Ево, он је ударио литицом и вода је излазила, а потоци су се преливали. "Да ли би могао дати и хлеб или припремити месо свом народу?"
[21] Чувши их, Господ се наљутио на њих; ватра је пламтила на Јакову и гњев експлодирао на Израел,
[22] јер нису имали вере у Бога нити наде у његово спасење.
[23] Заповједио је облацима одозго и отворио небеска врата;
[24] наточио им је ману за храну и дао им хлеб с неба:
[25] човек је јео анђео хлеб, дао им је доста хране.
[26] Ослободио је источни ветар на небу, разнео Аустралију снагом;
[27] на њима је кишило месо попут прашине, а птице попут морског песка;
[28] пали су усред својих логора, свуда око својих шатора.
[29] Они су јели и били задовољни, удовољили су им у жељи.
[30] Њихова похлепа још није била задовољена, и даље су имали храну у устима,
[31] кад се над њима појавио гњев Божји, масакрирајући најјаче и срушивши Израелце.
[32] Уз све то наставили су грешити и нису веровали у његова чуда.
[33] Затим је изненадним масакром откинуо њихове дане и године.
[34] Кад их је натјерао да пропадну, тражили су га, враћали се и даље се обраћали Богу;
[35] сетили су се да је Бог њихов литица, а Бог, Свевишњи, њихов спаситељ;
[36] ласкали су му устима и језиком га лагали;
[37] њихова срца нису била искрена према њему и нису били верни његовом савезу.
[38] И он је милостиво опростио кривицу, опростио им је уместо да их уништи. Много пута је смирио свој бес и обуздао бес,
[39] сећајући се да су месо, дах који иде и не враћа се.
[40] Колико пута су се побунили против њега у пустињи, туговали га у тим самотама!
[41] Поново су искушавали Бога, изнервирали Светог Израела.
[42] Више се нису сећали његове руке, оног дана када их је ослободио од тлачитеља,
[43] када је вршио своја чуда у Египту, своје вести на пољима Таниса.
[44] Променио је њихове реке и потоке у крв да не би пили.
[45] Послао је тафаније да их прождре и жабе да их малтретирају.
[46] Дао је гусјеницама жетву, скакаве њихов рад.
[47] Градом је уништио њихове винограде виноградима, њихове јабучице - мразом.
[48] Испоручио је њихову стоку у град, њихова стада до муње.
[49] Ослободио је свој ватрени гнев, гнев, огорченост, невоље над њима и послао гласнике пропасти.
[50] Своју љутњу дао је одушка: није их поштедио смрти и живот је дао у куги.
[51] Свако прворођенче у Египту погодило је прве плодове своје снаге у шаторима Цам.
[52] Послао је своје људе као стадо и водио их попут стада у пустињу.
[53] Водио их је сигурно и без страха, а њихови непријатељи су их потапали у море.
[54] Послао их је на своје свето место, на планину освојену његовим правом.
[55] Отјерао је народе прије њих и бацио своје богатство на насљедство због чега су израелска племена становала у својим шаторима.
[56] Али они су га и даље искушавали, побунили се против Бога, Свевишњег, нису послушали његове заповести.
[57] Залутали, издали су га попут својих очева, нису успели као лабави лук.
[58] Изазивали су га својом висином и идолима, чинили га љубоморним.
[59] Бог је, чувши, био изнервиран и жестоко одбацио Израел.
[60] Напустио је дом Шило, шатор који је живео међу људима.
[61] Поробио је своју снагу, своју славу у снази непријатеља.
[62] Предао је свој народ плен мачем и запалио гнев против његовог наслеђа.
[63] Ватра је прождрела цвет младости, његове девице нису имале свадбене песме.
[64] Његови свештеници су пали од мача, а њихове удовице нису се жалиле.
[65] Али тада се Господ пробудио као из сна, као храбар задивљен вином.
[66] Ударио је своје непријатеље иза себе, нанео им вечну срамоту.
[67] Побијао је Јосипове шаторе, а није одабрао Ефраимово племе;
[68] али је изабрао Јудино племе, гору Сион, коју воли.
[69] Саградио је свој храм висок као небо и као стабилна земља заувек.
[70] Изабрао је Давида свога слугу и узео га из овчјег стока.
[71] Позвао га је по овци мајци да храни свој народ Јаков, његово наслеђе Израел.
[72] Био је њихов пастир свим срцем и водио их мудром руком.
