коментар – У Псалму 102 аутор каже да види пустош Сиона и да је створио толико непријатеља због наде за поновно рођење Јерузалема. Окружен је многим онима који су у прошлости били његови земљаци, али сада су подлегли победницима, беспомоћно помажу у нападима који се врше и осећају се маргинализовано од свих, тражећи уточиште на усамљеним местима и намећу се жалити међу рушевинама уништеног града. Псалмист препознаје себе као грешника пред Богом и верује му, уверен да ће одржати веру у своја обећања.
Псалам 102 завршен
[1] Молитва унесрећеног који је уморна и испразни свој бол пред Богом.
[2] Господе, слушај моју молитву, мој вапај допире до тебе.
[3] Не скривај лице од мене; на дан моје тјескобе склопи ухо према мени. Кад вас зазовем: ускоро ми одговорите.
[4] Моји се дани растопе у диму, а кости ми горе као жерња.
[5] Срце ми се осушило попут траве, заборављам да једем свој хлеб.
[6] Кожа ми се дуго придржавала за кости.
[7] Ја сам попут пустињског пеликана, као сова у рушевинама.
[8] Гледам и стењам попут усамљене птице на крову.
[9] Цео дан ме непријатељи вређају, бесни се заклињу у моје име.
[10] Храним се пепелом као хлебом, помешам сузе са пићем,
Препоручена читања- Псалам 76: комплетан, коментар
- Псалам 62: комплетан, коментар
- Псалам 102: комплетан, коментар
- Псалам 6: комплетан, коментар
- Псалам 20: комплетан, коментар
[11] пре љутње и љутње да ме подигнете и баците.
[12] Моји дани су попут опадајуће сенке, а ја исушим као трава.
[13] Али ти, Господине, остајеш заувек памћење за свако покољење.
[14] Устат ћеш, сажалит ћеш се на Сиону, јер је вријеме да се искористи њена милост: дошао је час.
[15] Јер ваше слуге његују његово камење и пропаст их помилова.
[16] Народ ће се бојати имена Господа и свих краљева на земљи ваше славе,
[17] када Господ обнови Сион и појави се у свом свом сјају.
[18] Он се обраћа молитви сиромашних и не презире своју молбу.
[19] Ово треба написати за будуће генерације и нови људи ће Господу похвалити.
[20] Господ је гледао с врха своје светиње, с неба је погледао земљу,
[21] да слушају јаук затвореника, ослобађају осуђене на смрт;
[22] како би се на Сиону навијестило име Господње и његова похвала у Јерузалему,
[23] када ће се народи и краљевства окупити да служе Господу.
[24] Ослабио је моју снагу, скратио ми дане.
[25] Кажем: Боже мој, немој ме киднаповати усред мојих дана; ваше године трају за сваку генерацију.
[26] У почетку сте основали земљу, небо су дело ваших руку.
[27] Они ће пропасти, али ви останите, сви се носе попут одеће, попут хаљине коју ћете променити и они ће проћи.
[28] Али остајеш исти и твојим годинама нема краја.
[29] Деца ваших слугу ће имати дом, њихови потомци остаће непоколебљиви пред вама.