Одабир пијемонтејских пословица, изрека и идиома који се највише користе у Пијемонту, укључујући превод на италијански језик, као сведочанство о мудрости његовог народа.
Пијемонтетски идиоми
- Вал пусе на бона лапа, што на бона сапа. (Вредније је имати добар језик него добру мотику)
- Таула је нен вец. (Не остариш се за столом)
- Гхе миа на бела сцарпа, постани моја наукавата. (Нема лепе ципеле која не постане папуча)
- Авар л'е пеј дел црин, л'е мац бун доп морт. (Места је попут свиње, добра је само након смрти)
- Ја ћу остати сунце и сузе. (Женско оружје су језик, нокти и сузе)
- Дентура пада, фортун-а с-циасса. (Ријетки зуби, густа срећа)
- А ме ме сте циту, што је задовољство. (Боље је ћутати него говорити глупости)
- фурл фурмагг а дисне л'е или, маренда аргент, пила ла ла сеира. (Сир је златан за ручак, сребро за ужину, олово за вечеру)
- А л'е брут серве, али пи брут фесе служи. (Тужно за служити, али тужније за сервирање)
- Дое фомне и немате обожаватеља. (Две жене и гуска праве тржиште)
Препоручена читања- Јеврејске пословице: изреке и идиоми
- Ескимо пословице: изреке и идиоми
- Румунске пословице: изреке и идиоми
- Пословице о срећи: народне изреке
- Калабријске пословице: изреке и идиоми
- Ле бусие а сун цум ј соп, ц'ацуносу да лунтан. (Лажи попут лупежа истичу се издалека)
- Ел диау а л'е грам јер је вег. (Ђаво је лош јер је стар)
- Муруса а л'е лаит, спуса л'ле бур, фумна л'е фурмагг дур. (Девојка је млеко, невеста је путер, жена је тврди сир)
- Омна сенса је фумна а л'е 'н цавал сенса брила, а фумна сенса сам л'е на барца сенса тимун. (Мушкарац без жене је коњ без мостова, а жена без мушкарца је чамац без кормила)
- А фасе ларг цунтес ствари ј аутри. (Погодно за прављење ствари других људи)
- Од 'н сац' д царбун, брашна пеур нен сорти. (Из вреће угљеног брашна не може изаћи)
- А-и ва регола е месура фин-а а беиве тхе пуре аге. (Потребно је правило и мерење чак и када се пије чиста вода)
- Свако ко се брине о њима на коњу нешто заслужује. (Ко не води рачуна о свом коњу, заслужује да оде пешке)
- Ја сам родитељ који је родитељ. (Пријатељ је бољи од десет рођака)
- Цун д'с страс и д'Тацт'н настаје прелепа матура. (Са крпама и неким закрпама, извуче симпатичног дечака)
Пијемонтејске изреке
- Тко у л'аа види Торино и нен ла Венариа л'а цунусу море и нен ла фиа. (Ко је видео Торино, а не Ла Венариа познавао је мајку, а не ћерку)
- Као пеур нен беиви и субие. (Не можете да пијете и звиждите)
- Ко паса По паса Доира (Ко пређе По, може прећи и Дору. (То јест, они који превазиђу велике потешкоће, могу савладати и малу)
- Гнанца, могу да се купим за пару. (Чак ни пси уопште не машу репом)
- Фирб цме Грибуја цхе при нен багнасе а сасцундива мрав и Ариане. (Паметна као Грибуглиа која се сакрила у потоку да се не би намочила)
- винЛ вин пи бун ал´е цу цх беас цун иј амис. (Најбоље је вино које пијете са пријатељима)
- Иј фиеуј син као иј диј длаку: на мрежи од истесс изгледа и из истесса маре, али и на ј'ен н мидем. (Деца су попут прстију руке: рођена су од истог оца и од исте мајке, али нема једна идентична другој)
- Ат рис ал насса инт л'акуа и 'л мора инт ал вин. (Рижа се рађа у води, а умире у вину)
- Ја сам син на кавагни и сметње и сестине ед пиаси. (Деца су корпа неугодности и корпа ужитака)
- А л'е мац ле мунтагне ц'аанцунтру нен. (Само се планине не срећу)
- Ко год је увек болестан, последњи је чуо. (Ко је увек болестан, последњи је умро)
- С 'ат веури виви и ста сан, од удаљених родитеља. (Ако желите да живите здраво, држите се подаље од родбине)
- Ал мунд л'е цуме арка из Ноа, тонти бесци и поо оман. (Свет је попут Ноине арке, много звери и мало људи)
- Ја сам висси сампару без наставника.(Гласови се уче без господара)
- По цену њих, они су катив у коме су добри. (Кошта више него бити лош него бити добар)
- Пулента а фа куатр места: серв да мнестра, серв да пан, 'мпинисс ла панса и сцауда' ја човек. (Полента ради четири порције: служи као супа, служи као хлеб, пуни трбух и греје руке)
- Ко је послао и пробао, да ужива у свему љубави прошлости. (Они који чују и ћуте у миру уживају у целом свету)
- Као коменса Меуире и Насс. (Почнеш да умиреш када се родиш)
- Пиемонтеис фаусс и цортеис. (Лажни и љубазни Пијемонтежан)
- Ако желите бастејсу, иј јадан андрејву тути а цароса. (Да су жеље биле довољне, сви сиромашни би отишли колицима)
Пијемонтетске пословице
- Три случаја дулурусе 'нта фамија:' л фурнел ц'а фума, 'цуерт ц'а пиеува, фумна ц'а црија. (Три ствари су болне у породици: димњак који пуши дим, кров који пропушта кишу и жена која вришти)
- Лон цхас чини за иј фиеуј као фа нен за гниун 'д иј аутри. (Оно што се ради за децу, није учињено ни за кога другог)
- Ле беле фомне а л'ан семпер расон. (Лепе жене су увек у праву)
- Ја ћу оштетити треуву никад од алогга. (Погрешно никада не нађе смештај)
- А л'е пу фацил спусесе мал, који је добро јео. (Лакше је ступити у брак него јести добро)
- Хаг је пазијски специјалац. (Чешњак је сељачки апотекар)
- Два мравињака и два готова мрака обожавају фразу. (Два ораха у кеси и две жене у кући праве велики рекет)
- Љубав и срање син дое цанаје: једемо ел цхеур и л'аутра ле мураје. (Љубав и срање су два раскола: један кородира срце, други зидови)
- Онца л'ацуа сонта мисциаа цум ла теара сонта, тхе фа пациоц. (Света вода помешана и са светом земљом у облику блата)
- Пар пагхе е мори ј 'семпар темп. (Увек постоји време за плаћање и умирање)
- Аи пулитицх гх'интареса ла сгент, цуме аи пулас и цоогн. (Политичари брину о људима, попут паса бува)
- Бригантан сам на побожној торби живот, дона на је пија туте и дое. (Бригаде узимају вашу торбу или живот, жена им одузима обоје)
- Л'асо 'д Цавор као лауда да сол. (Цавоур магарац хвали себе)
- А ссаса дув'с а снас, а ссаса па 'ндув а смеуир. (Знамо где смо рођени, али не знамо где умиремо)
- Сваки пут на другар, свака громогласност. (За сваки шраф, за сваку жену мушкарац)
- А-и-није љепша од 'на фациа цунтента. (Ништа није лепше од срећног лица)
- На ца сенса фомна а л'е на ца сенсса лампиона. (Кућа без жене је угашена фењера)
- У Пифанији су дани олује. (У Епифанији дани постају дужи с мрављим темпом)
- А-и је гнун малан пес који на фомна граму. (Нема горе болести од лоше жене)
- Прво у Мортари, за Фоссан и за Марсија. (Прво у Мортари, затим у Фоссану а затим у Марсеиллеу)
- Цатива лавера а треува никад бон-а пера. (Лоша перилица никад не нађе добар камен)
- Ја ћу бити бон када је препрека да будем бела. (Вино је добро кад је домаћица лепа)